Istorija

Pre više od 200 godina, 17. juna 1798. godine na inicijativu četiri trgovca iz Graca u Austriji, u tada već poznatoj i dobro posećenoj kafani „Grafl", okupili su se više od polovine trgovaca iz tog grada. Povod za okupljanje bilo je osnivanje „Instituta za podršku bolesnih, siromašnih, bezposlenih, zbog starosti za rad nesposobnih trgovaca grada Grac-a". Ovaj Institut bio je preteča današnjeg Merkur osiguranja..

Idea uzajamnog osiguranja preovladava. Za razliku od karitativnih usluga ovaj institut ne nudi uslugu bez protivusluge. Članovi Instituta su podeljeni u različite grupe, shodno starosnom dobu, a pojavila se i preteča polise osiguranja, u vidu članske knjižice u koju se beleže sve izvršene uplate. Institut je dobro posluje i već je broji čak 58 članova, tako da je prvi direktor društva, Florian Frickher, mogao da se pohvali i imovinom društva koja je dvostruko veća od potrebne.

To je vreme građanstva, građanskih vrlina i dobrog građanskog ponašanja. U Gracu se potiskuju siromaštvo i ugnjetavanje i traga se za univerzalnom lepotom
Novi direktor Instituta, Anton Suess, iskoristio je građanski manir negovanja dobrog društvenog ponašanja i organizovao veliki dobrotvorni bal za „Institut za podršku bolesnih, siromašnih, bezposlenih, zbog starosti za rad nesposobnih trgovaca grada Grac-a". Bal je bio odlična prilika, kako za ugled Instituta, tako i za budžet Instituta.
Pored toga, Institut je pokrenuo društvene promene i doprineo razvoju Graca. Ideja i svrha Instituta je brzo naišla na širu podršku i podražavanje, širom monarhije. Baza osiguravajuće kuće je postavljena na čvrstu osnovu: ustanovljena su penzijska i osiguranja za slučaj bolesti, ali i osiguranja protiv požara, grada i drugih elementarnih nepogoda.

Političke prilike u zemlji i širom Evrope postale su teže, uključujući i „krvavi porez proletarijata", koji je, između ostalog, stvorio tlo za ciljeve revolucije - ostvarivanje slobode mišljenja, slobode štampe, opšteg biračkog prava, slobode okupljanja... Energija evropskog pokreta za reforme bila je prisutna i u Institutu. Tako je, prilikom obeležavanja 50-godišnjeg jubileja, promenjen Statut Instituta, pri čemu je preimenovan u Društvo za zbrinjavanje trgovačkih radnika u Gracu, i od tada je predviđao i učenike kao članove - pripravnike. Uprkos revoluciji, Društvo je i dalje raslo.

Prelazak na metrički sistem vrednosti doveo je do značajnog udara poskupljenja, koje je i Društvo osetilo. Na godišnjoj skupštini je zbog toga odlučeno o merama štednje: troškove lekova i lekara za kućno lečenje preuzima Društvo, a lekari i apoteke su postali partneri po ugovoru. Ovom merom se smanjuju troškovi bolničkog lečenja. Članovi su podržali ove promene, uostalom tmurne bolničke sobe ovog vremena ionako nisu bile posebno omiljene.

Sledi naredni korak razvoja: promena imena u Društvo za zbrinjavanje trgovaca, koje postaje otvoreno i za gazde. Društvo je tako oslobodilo ceo stalež, čime su ravnopravno članstvo dobili trgovačke sluge i gazde. Potreba za negom bolesnika se povećavala. Manjak bolničkih soba je doveo do nezadovoljstva članova. Prema tadašnjim knjigama žalbi, sobe koje su bile na raspolaganju, smatrane su "depresivnim i tmurnim", koje "dušu čine još bolesnijom nego što je telo bilo". Potreba za sopstvenim bolničkim kapacitetima Društva postaje očigledna.

Slomom bečke berze "crnog petka", propale su brojne kompanije i osiguranja. Trgovačko Društvo za zbrinjavanje je opstalo bez posledica

Pod pritiskom rastućih društveno-političkih problema, država je donela propis da preduzeća sa više od 20 zaposlenih moraju ili da osnuju fond za pomoć radnicima ili da pristupe nekom društvu. Tada je država po prvi put odustala od principa dobrovoljne brige i postavila skretnicu ka obaveznom osiguranju. Za Društvo to je predstavljalo početak borbe za svakog, pojedinačnog člana.

Ujedinjenjem sa „Zavodom za zdravstveno osiguranje Gremijal" , članovi i imovinske vrednosti su preuzete i Društvo počinje da pruža ne samo državno obavezno osiguranje, već i privatno dopunsko osiguranje. Tako je model koji se danas naveliko najavljuje kao rešenje krize državnog zdravstvenog osiguranja, dobio svoje prve obrise: obavezno osiguranje kao osnova zbrinjavanja, dobrovoljno kao dodatno.

San je najzad postao stvarnost: izgrđena je sopstvena zgrada Društva, u ulici Neutorgasse 57 i organizovano je veliko slavlje za trgovce. Najvažniju ulogu u tome imao je Franz Neuhold. I preko sto godina kasnije, na njega, kao i na druge
sponzore, podseća spomenik.

Društvo je proslavilo svoju stogodišnjicu, sa izvanrednim rezultatima: više od hiljadu i po aktivnih članova i samo tri penzionera, a u prethodnoj godini je bilo svega 36 korisnika bolničkih usluga; članovi su imali više apoteka na raspolaganju, i lekove i mogućnosti lečenja po nižim cenama. Bujica donacija napunila je blagajnu Društva. Jedina kap gorčine: ni nakon sto godina uspešnog poslovanja vlastita bolnica još uvek nije bila na vidiku.

Uprava Društva zamera mladim članovima da nedovoljno razmišljaju o budućnosti i da nisu u dovoljnoj meri spremni da sebi obezbede zbrinjavanje u starosti i za slučaj bolesti. Ovo se naravno odražava i na prihode Društva koji su u opadanju.
Ipak: Zakon o osnivanju esnafskih zadruga - preteća kasnijeg socijalnog osiguranja - ide u korist Društva.
Solidnim upravljanjem i sigurnim delovanjem Uprave Društva, ono postaje opšte priznati uzor, koji je čak i vredan divljenja.

Rat je doveo do lošijeg položaja zaposlenih: plate su smanjene, zakonski propisani sporazumi nisu održani. Preokret na ratnu privredu je dodatno opteretio Društvo. Uz to je i veliki broj članova blagajne bio pozvan u vojnu službu. U prve dve ratne godine broj članova se smanjio sa 2507, na 1760, što je bio problem sa kojim su se borile sve osiguravajuće kuće.

Nastupila su teška vremena za Društvo: Šiling je zamenio krunu. To znači kraj inflaciji sa jedne strane, ali i prazna kasa sa druge strane jer krune koje su bile u blagajni su menjane u odnosu 1:100.000.
Ali mesto rezignaciji nema, obnova je ponovo počela, baš kao što je nekada govorio osnivač Huber:„Pomažite jedni drugima i tako ćete uspeti."
Iako su blagajne bile prazne, imovina Društva nije bila dirnuta. Statuti društva su odavno već odredili da se imovina ulaže u sigurne plasmane, daleko od lopva i rizika. Novi predsednik je Isidor Preminger, koji zahvaljujući pouzdanoj intuiciji i dugogodišnjem iskustvu u Društvu preduzima prave korake: posluje se punom parom, biraju se adekvatni saradnici, odluke se donose brzo i efikasno, obaveze se ispunjavaju i sprovode se uspešne poslovne i finansijske operacije.

Preminger se sa pravom smatra osnivačem modernog Merkura. Dugo željenje ciljeve pretvorio je u realnost i ostvario viziju očeva Društva o budućnosti.
Društvo je zatim kupilo sanatorijum u Gracu i izgradilo ga kao bolnicu za, u to vreme, već preko 7000 članova. Otvaranje bolnice predstavljalo je spektakularan uspeh. Samo dvanaest dana nakon otvaranja, u bolnici se rodila i prva beba, koju su u Društvu zvali „naše dete". Ali, Preminger nije imao predah. Postojeći kapacitet je smatrao nedovoljnim za medicinski napredak tog vremena. U januaru 1929. počinje nadogradnja i širenje bolnice.

Ulaskom nemačkih oružanih snaga, usledili su teror, konfiskovanje od strane arijevaca i rat. Trgovačko Društvo zbrinjavanja je za dlaku izbeglo Zakon o zatvaranju Društava. Usledilo je novo struktuiranje, ali po nemačkoj mustri i Društvo je od 1940. promenilo ime u „Südmark - ustanova za osiguranje bolesnih na principu uzajamnosti". Važna novina bila je u tome da je članstvo bilo otvoreno za sve, a područje delovanja je prošireno na sve savezničke zemlje.

Nakon dugo očekivanog završetka rata, Isidor Preming se vratća iz Engleske, iz izgnanstva. Većina nekadašnjih saradnika se ponovo okupila i tim koji je ranije bio toliko uspešan, ponovo zasukava rukave i prionuo na posao.
Ime "Südmark" podsećalo je na vreme koje su svi želeli da zaborave, a staro ime nije dolazilo u obzir jer je ograničenje Društva na trgovački stalež, već odavno zastarelo. Odabrano je novo ime za društveno angažovanje - Merkur, po rimskom bogu trgovine.
Preming je nastavio uspešno rukovođenje, a pored svih nenadanih udaraca i gubitaka, u ratu nije rasturena dugo stvarna imovina.

Kurt Krisper je postao novi generalni direktor iste godine kada je osnovana i pokrenuta i nova delatnost Merkura: životno osiguranje.

Povodom 25. godišnjice jubileja samoupravljanja uveden je novi logo: slovo „M" je označavalo Merkur i „O" - osiguranje, uz stilizovani štap rimskog boga trgovine, Merkura. Sledećih godina je logo dopunjen zelenim kišobranom, simbolom zaštite koju Merkur nudi svojim klijentima.
Merkur je nastavio sa rastom i razvojem, postavši kompetentna osiguravajuća kuća koja obuhvata sve struke, i koja svojim klijentima nudi rešenje za njihove savremene potrebe.

Opširnom analizom jakih strana i slabosti, iskustava i saznanja, zaključeno je da bi Merkur ubuduće trebalo da se orijentiše na osiguranje bolesnih, i da kreira nove proizvode, koji će klijentima pružiti dodatnu zaradu. U septembru 1988, rukovodstvu Merkur osiguranja i svim saradnicima je predstavljena nova filozofija kompanije. Osiguranje od bolesti dobija centralnu ulogu, pri čemu se sistem masovne medicine i oporavka, koji je do tada dominirao, zamenjuje sistemom individualne medicine: "Čoveka posmatramo sveobuhvatno. Zdravlje se ne odnosi samo na telo, već i na psiho-fizičko i društveno blagostanje. Pojedinac zna šta mu čini dobro".
Nova filozofija kompanije Merkur definiše i to da individualna medicina znači da pojedinac aktivno učestvuje u ozdravljenju, kao i da učestvuje u odlučivanju o odabiru doktora i metoda lečenja, pod odgovarajućom brigom lekara.
Merkur je na taj način otišao mnogo dalje od drugih i postao nezamenjiv partner u osiguranju zdravlja.

Merkur je po prvi put javno upotrebio izraz "osiguranje zdravlja", obeleživši time nov kvalitet u privredi osiguranja. Uvedena je nova tarifa, nežna medicina kao idealna dopuna standardnoj medicini, sa karakteristikama usluga kao što su odabir lekara i postupka lečenja, zatim obezbeđivanje lekova i naknade za lečenja.
Sve više ljudi je počelo da uviđa značaj alternativnih metoda lečenja (akupunktura, homeopatija, kiropraktika i biorezonanca), kao dopune dotadašnjoj medicini.

Osnovana je Merkurova rekreacija koja se u Bad Tatzmannsdorfu bavi zdrastvenim ustanovama i čija je ponuda obuhvatala usluge prevencije i terapije. Osnovne premise: Put do boljeg zdravlja vodi preko "preokreta načina života kroz male korake"; prevencijom doprinosimo da do uopšte i ne dođe do bolesti.
Iste godine je otvorena prva inostrana ćerka firma Merkura: Merkur zavarovalnica d.d. u Sloveniji.

Merkur je tada predstavio inovacije na tržištu osiguranja: vitalogram, odnosno sveobuhvatan preventivni pregled od strane brižno odabranih lekara, kako fizičke kondicije, tako i analize navika u ishrani i psihičkom i društvenom okruženju. Merkurovi klijenti imaju tretman privatnih pacijenata, nema čekanja, i konačni izveštaj omogućava poređenje opšteg stanja klijenta i poeželjnog, odnosno prosečne norme.
Izveštaj podrazumeva i konkretne savete za svakog, pojedinačnog pacijenta.
Ovaj koncept je imao veliki uspeh i 1998. je dopunjen i dečijim vitalogramom.

U Hrvatskoj, u Zagrebu je osnovana druga ćerka kompanija u inostranstvu: Merkur osiguranje d.d.

Kao i Svetska zdrastvena organizacija (WHO), Merkur je uvideo da zdravlje nije samo stanje bez bolesti, već psiho-fizičko blagostanje. Tako je uveden i mentalogram koji se odnosi na psihičko blagostanje: pregled ozdravljenja za dušu, na osnovu koga su širom Austrije Merkurovi klijenti mogli da uživaju usluge ukupno 30 vrhunskih psihoterapeuta.

Predstavljen je Merkurov "Ego for you", višednevni program koji podrazumeva sveobuhvatnu prevenciju sa ciljem postizanja psiho-fizičkog blagostanja.

Tokom svoje 200 godina duge tradicije, kompanija Merkur osiguranje ne samo da je prepoznala privredni razvoj i na njega reagovala, već je i aktivno učestvovala u njiegovom oblikovanju, jer je bila u stanju da vidi dalje od svakodnevnog posla i da predvidi privredne promene.
Skok u treći vek postojanja takođe je bio uspešan. Nove ideje i inovativni proizvodi, kao što su na primer "Carefit Medical Fitness" i novi dečiji vitalogram, jasno pokazuju misao, koju je uveo još Isidor Preming, i koja je i danas osnova filozofije Merkur osiguranja: "Važno je da se bolest izleči, ali je još važnije da se pobrinemo da do nje i ne dođe."

 

Merkur je kreirao prvi program prevencije zdravlja za kompanije: "U dobroj formi na poslu - Ego for company".
U kompanije - klijente Merkura, dolaze iskusni lekari i zaposlenima na licu mesta nude razne preglede, od provere krvi do pregleda vida, brzo i efikasno.

Sa paketom prevencije "Zdravo stanovati - Ego for home", širom Evrope po prvi put su ujedinjene usluge klasičnog osiguranja imovine, sa dodatnim uslugama za lično blagostanje klijenata.
Merkur osiguranje je prva kompanija koja je uvela osiguranje u vlastitom domu, koje pored klasičnog osiguranja od nesrećnog slučaja u kući i oko nje, sadrže i opširno stručno savetovanje o temi zdravog stanovanja.
"Zdravo stanovati - Ego for home" je prevencija zdravlja direktno, na licu mesta kod klijenta.