Meditacija je tehnika rada sa umom, prirodan način upoznavanja sa umom, istraživanja i razumevanja načina na koji on funkcioniše, a zatim i poboljšavanja njegovog rada putem vežbanja. Zaista je potrebno mnogo truda da bi se uvežbao um. Koliko ste godina recimo dopuštali umu da tumara tamo-amo po sopstvenoj volji. Možete li da kažete svom umu: "OK, dosta je bilo brige, od sada hoću da misliš samo srećne misli - od sada nećeš ići na onu stranu na koju ti hoćeš."
Baš kao što dizanje tegova ili džogiranje čini telo snažnim, isto tako meditacija čini um snažnim. Dobra stvar pri svemu tome je da vam nije potrebna bilo kakva specijalna oprema. Ne treba ni da budete nekakva posebna osoba, dovoljno je da vam um obavlja osnovne funkcije. To je sasvim dovoljno za početak.
Meditacija se lako uči i ima pozitivne efekte na um i telo. 

Kako meditacija funkcioniše?
 Kada naporno fizički radimo, potrebno je da se odmorimo. Isto je i sa umom. Ceo dan obrađujemo informacije, zvukove, mirise, osećanja itd. i našem umu je potreban odmor. Spavanje veoma doprinosi odmoru, ali ako nismo u stanju da se potpuno opustimo, um se "drži" za informacije i nema pravi odmor.   Meditacija nije pokušavanje da se pronađe odgovor na problem, već relativizovanje njegove važnosti, pokušaj da promenimo svoj stav prema njemu.
Prednosti meditacije
Meditacija je vežba za pažnju i koncentraciju.  Donosi više pribranosti i smanjuje negativne misli. Mentalni trening pomaže da se prikupe nove energije a meditacija pomaže da se vaš um usredsredi na misli a zatim jasnije pristupi zadacima.
Kakvi su rezultati meditacije?
Ono što najpre zapažamo , nakon nekog vremena meditacije (barem nekoliko nedelja ili meseci) jeste stabilniji, smireniji um. Pošto je osnovna tehnika da si uvek samo sa jednim mentalnim objektom (sa dahom, na primer), to i učimo sve vreme. Um je u stanju da se zadrži upravo tamo gde to želimo- ne skače sad tamo sad onamo, nije sve vreme nestabilan. Iz tog stanja usredsređenosti i stabilnosti rađa se osećanje zadovoljstva bivanja sa stvarima onakve kakve jesu.
Drugi rezultat je jasnoća; um je bistar i prekida se unutrašnji dijalog. To je slično pranju prozora -- jer um je naš "prozor u svet". Uočite razliku kad gledate kroz prozor po sunčanom danu. Teško je bilo šta jasno videti kroz prljav prozor, sve izgleda pomalo zamućeno. Kad je prozor čist svi objekti su oštri i jasni - svet izgleda jasan.

Kako meditiramo?
Početnici imaju mnogo pitanja: Kako funkcioniše? Kako početi? Gde meditirati?
 Većina ljudi će odmah sebi predstaviti sliku čoveka koji sedi u lotos položaju i sa rukama postavljenim na različite načine. To nije neophodno. Ono što je važno je da vam  je fizički udobno. Držite leđa pravo, glave sasvim malo povijene napred. Položaj je čvrst, ali nije napet. Sedenje na stolici je OK. Možete i da legnete na pod; no jedini je problem što tada lako utonete u san, pa ležanje nije preporučljivo. Tišina je vrlo moćna alatka u meditaciji; ona smiruje uši. Početak i kraj dana su najbolje vreme za sedeću meditaciju. Odaberite jednu (obično jednostavnu) stvar kao objekat meditacije. Fokusirajte pažnju na taj objekat. Koncentracija je ključna stvar od koje polazite. Možete koristiti skoro bilo šta kao objekat meditacije - dah, sveću ili cvet (pri čemu su oči poluotvorene), jednostavnu rečenicu koju ponavljate, dodir pri okretanju brojanice. Pokušajte sa dahom. Ako  je u početku teško da se usredsredite, nekoliko puta duboko udahnite i izdahnite, jednostavno da bi osetili dah. Šake na stomak ili grudi i zapravo osetite kako dah pokreće telo.
Šta naučnici kažu o meditaciji?
Meditacija se primenjuje u lečenju boli, stresa, depresije, zavisnosti, besa i poremećaja pažnje (ADD) i često je u kombinaciji sa klasičnim medicinskim lečenjem - i nizom drugih uslova. Na primer, napadi panike, opsesivno-kompluzivni poremećaj, nesanica, psorijaza, određeni tipovi karcinoma, zujanje u ušima, fibromijalgija. Otkriveno je da mozak ima sposobnost menjanja svoje strukture i funkcije - jačajući sklopove koje često koristi, a slabeći i smanjujući one koje ne koristi često. Tu fleksibilnost u mozgu nazivamo "neuroplastičnost" i ona objašnjava zašto meditacija može imati trajan učinak na način na koji obrađujemo misli i emocije. Neuronaučnici su otkrili da meditacija može stimulisati značajna povećanja aktivnosti u nekom delovima levog prednjeg korteksa - područje mozga povezano sa pozitivnim emocijama kao što su sreća, entuzijazam, užitak i samokontrola. Osobe koje meditiraju takođe pokazuju smanjujući nivo aktivnosti u delovima mozga povezanim sa negativnim emocijama kao što su depresija, sebičnost i nedostatak sreće i zadovoljstva. Meditacija takođe stvara umirujući učinak u amigdali, delu mozga koji se ponaša kao okidač straha i ljutnje. 
Ustanovljeno je da bolesnici koji su praktikovali duboku meditaciju ozdravljaju do četiri puta brže nego kad koriste ultraljubičasto svetlo za lečenje kožne bolesti psorijaze.
Meditacija u hodu
Ova vrsta meditacije usporava sam proces hodanja sa namerom da se pažnja usmeri na osnovne kretnje - podizanje nogu, zamah i spuštanje na zemlju - kako bi se postigao viši nivo svesnosti u svakodnevnom životu. Meditacija u hodu jasan je primer budističkog učenja da svakoj akciji prethodi namera. Uvek postoji namera, a kada smo svesni trenutka, uvek postoji i izbor. Odluke o tome koliko umešno želimo živeti donose se na nivou namere.
Kako nam pomaže? Kad primetite da ste nemirni ili uzbuđeni, fizička aktivnost poput šetnje odlična je za stišavanje uma i uspostavljanje ravnoteže u telu. To takođe može pomoći da olakšate prelaz sa meditacije u kojoj se sedi na kretanje u stvarnom životu.
Koliko traje? Za početak, napravite 15-ak koraka u dva smera tokom pet minuta. Ili između ubacite pet minuta neke sedeće meditacije.