Banana (ranije i „rajska smokva“) potiče sa malih ostrva jugoistočne Azije. Važi za jednu od najstarijih kultura. Međutim, u Evropi je banana postala poznata tek početkom 20.veka. Postoji gotovo bezbroj vrsta banana, od banana za kuvanje do japanskih prizemnih banana. Vrsta koju jedemo u Evropi naziva se jestiva banana (Musa × paradisiaca).

Daju energiju
Banane sadrže idealnu mešavinuvitamina (pre svega B6 i C), minerala,vlakana, belančevina i ugljenih hidrata — odkojih najviše visokovredne skrobove dugoglanca — i stoga predstavljaju pravu bombuhranljivih sastojaka koje našem organizmuobezbeđuju energiju koja dugo traje. Ovažuta voćka je zato idealna za doručak ili kaoenergetska užina. Jedna banana obezbeđujeenergiju za polusatno vežbanje.

Fit zahvaljujući kalijumu i magnezijumu
Banane imaju visok sadržaj kalijuma koji reguliše krvni pritisak i podmazuje zglobove. Magnezijum deluje protiv grčeva u listovima i sprečava upalu mišića nakon treninga. Gvožđe sadržano u bananama pospešuje formiranje crvenih krvnih zrnaca, presudno za sportiste u sportovima izdržljivosti. Naročito je praktično što banane dolaze u zgodnom pakovanju za grickanje tokom treninga i to sa drveta.

susena banana