Ne odlučuju samo inteligencija ili harizma o ličnim uspesima. Presudna je snaga volje, pomoću koje možemo postići više ili se promeniti na bolje.
Dobra vest: snaga volje može se vežbati kao mišić.
Već vam je to poznato: čovek želi. Ali, jednostavno ne može. Kauč me doziva. Napolju pada kiša. Mnogo sam umoran. Nikad nemamo nekoliko minuta koje bismo posvetili vežbanju jer onda neće biti dovoljno vremena koje posvećujemo sebi. Ili jednostavno, zato što to ništa ne donosi. Već vam je to poznato: čovek želi. Ali, jednostavno ne može. Kauč me doziva. Napolju pada kiša. Mnogo sam umoran. Nikad nemamo nekoliko minuta koje bismo posvetili vežbanju jer onda neće biti dovoljno vremena koje posvećujemo sebi. Ili jednostavno, zato što to ništa ne donosi. Kada je reč o tome da nešto ne (u)radimo, retko kada nam nedostaje podesan izgovor. Kad bi nam samo sport u kome ne moramo savladati nikakvu prepreku činio dobro; ipak je mnogo bolji osećaj ako ne moramo da se pomerimo. Na pitanje kako da pobedimo slabića u sebi umesto što mu popuštamo pada svaka čuvena promena životnog stila koju internisti tako nesebično preporučuju, a pala bi većina pacijenata kao i bezbroj školaraca i studenata ako bi se za ispit pripremali tokom sunčanog vikenda. Prevazilaženje toga nije nikakva magija. Mnogo je više povezano sa snagom volje. Sa motivacijom i samomotivacijom, koje su iskonske ljudske osobine. Za razliku od životinja, ljudi nisu osuđeni na to da se uvek vode nagonima i instinktima. Naprotiv, možemo se rešiti linije manjeg otpora i odlučiti da napustimo svoju zonu udobnosti a to je u mnogim slučajevima suštinski razborita odluka. Makar to bila i ona koja, moramo priznati, iziskuje određenu snagu volje.

Zavisno od toga koliko daleko želimo da istupimo iz svoje zone udobnosti, potrebno je nekad više nekad manje snage volje da bismo savladali sami sebe. Činjenica je: sposobnost savladavanja sebe svima nam je urođena – kod nekoga je jače, kod nekog slabije izražena. Psiholozi, motivatori i vojska mentalnih trenera znaju: snaga volje može se trenirati čak i kada nije jasno izražena od samog početka. Kao mišić. A to znači: počinjemo sa malim stvarima, napredujemo korak po korak i na kraju možemo postići mnogo. U potpunosti se isplati upustiti se u ovaj poduhvat. Istraživanja su potvrdila ono što zdrav razum i onako zna: onaj ko je ovladao svojom voljom postaje uspešniji, fizički spremniji, zdraviji i živi duže. Ovu tvrdnju potkrepljuje takozvani eksperiment sa slezovim kolačićima, gde je američki psiholog Volter Mišel (Walter Mischel) stavio niz četvorogodišnjaka pred izazov da ili odmah dobiju slezov kolačić ili — ako to odbiju — dobiju dva kasnije. Deci je u potpunosti prepuštena odluka. Oni koji su se najupornije opirali iskušenju bili su kasnije u životu uspešniji, češće su pohađali fakultete, imali su bolje ocene, zarađivali su više, bili vitkiji i imali manje problema s drogama od onih koji su kao mališani odmah posegnuli za slatkišem.

Za sad nam dobro ide. Međutim, šta nas nagoni da primenimo snagu volje? Najpre: postavite sebi ciljeve. Zato što čovek mora imati neki cilj kada je već savladao samog sebe i rešio da nešto preduzme povodom toga što ne radi ništa. Ili se odrekne lake alternative s brzom nagradom. Ako već patike zatrčanje same za sebe odlučuju u dilemi„kauč + TV“ protiv „vreme + znoj“, moramo vrlo dobro znati zašto to sebi priređujemo. Svakako, ovi ciljevi bi trebalo da budu dosežni. Dakle, ako imate 100 kilograma, nemojte sebi reći: „od sutra trčim svakodnevno 10 kilometara“, već „dobar je početak ako naredne nedelje odem na trčanje 20minuta svakog dana“. Međutim, treba imati u vidu viši cilj.

U bukvalnom smislu: vizualizacija je jedna od najboljih i najomiljenijih tehnika da savladamo slabića u sebi. Sportisti zamišljaju takve pozitivne trenutke kada dostignu svoj cilj, npr.zamišljaju osećaj koji će imati kada se popnu na pobedničko postolje, kada zasvira himna i gledaoci im kliču. Rekreativcima i lenjim bubama biće dovoljne i manje intenzivne unutrašnje slike: npr. predočavanje sebi kako će sa10 kilograma manje ući u lokal u novoj haljini i privući sve poglede. Kome to ne pomaže, on može u trenucima sumnjanja u samog sebe zamišljati kako je savršeno u mogućnosti da se nečega odrekne zarad višeg cilja. Jedno istraživanje je pokazalo da ispitanicima u 83 od 100slučajeva automatski uspeva da odole nekom iskušenju.
„Najlakše im je bilo da potisnu želju za seksom, jelom ili snom“, opisuju rezultate studije autori knjige „Snaga volje“ (izdavača Haufe). Gotovo polovina ispitanika pala je pak na zadatku da ne dozvole da ih nešto omete pri poslu: internet i TV bili su ipakzanimljiviji.Za jačanje snage volje postoje, grubo rečeno, dve strategije. Prva: postupnost. Onaj ko savlada otpor i to ponovi više puta, zatim savlada veći otpor itd., primetiće na kraju da mu snaga volje raste. Druga: štedeti se. To znači izbegavati sve ono što bi moglo da slomi volju. Tu spadaju i stres i druga  fizička i psihička opterećenja. Odmornim, uravnoteženim ljudima, lakše je da sprovedu u delo savladavanje samog sebe.