Da li nam se dešava da smo često rasejani i da nam je teško da se fokusiramo na određeni zadatak? Ili čak i kada uspemo da se fokusiramo, to ne traje dugo i vrlo brzo nam misli odu u drugom pravcu? Do ometanja fokusa dolazi možda zbog toga što naš um juri za idejama, brigama, čak i uspomenama. Pažnju ćemo posvetiti tome koliko nas ova činjenica u shvakodnevnom životu ometa i da li je moguće promeniti je.
Možda je suvišno pričati o značaju koncentracije, obzirom da smo svesni da je neophodna u svemu što radimo. Koncentracija kao disciplina predstavlja popriličan izazov, kako sa stanovišta konvencionalnog proučavanja tako i sa stanovišta svakodnevne primene u praksi. Kao i svaka disciplina, zahteva svakodnevnu vežbu. U Jogi je koncentracija (dharana) jedan od ključnih stepenika na putu samorealizacije. Reč “Dharana” označava nesalomivu koncentraciju uma. To  znači "biti u ovom trenutku", biti duboko uronjen u trenutak, šta god da radimo, mislimo, govorimo ili osećamo.Dharana  pomaže umu da se fokusira ka jednom pravcu i objektu, odnosno pomaže da se misli kanališu i usredsrede na određene stvari, uprkos spoljašnjim ili unutrašnjim ometanjima.Da li je moguće vežbom postići veću sposobnost koncentracije uma? Naravno da DA! Koncentracija predstavlja trening uma i kao  svaka disciplina, zahteva svakodnevnu praksu, odnosno vežbu. U jogi je blisko povezana sa odsustvom čulnih utiska (pratjahara). Upržnjavajući praksu treniranja koncentracije kroz različite vežbe, postižemo sve veću sposobnost fokusa i koncentracije u svakodnevnom životu. Koncentracija je isključivo mentalni proces.  Istakla bih da sa umom treba da radimo oprezno i da se ne borimo sa njime. Ništa ne radimo na silu već samo u granicama prijatnosti.  Postoji nekoliko vrlo jednostavnih vežbi čije nam redovno praktikovanje može biti od velike pomoći. Vežbe možemo da izvodimo u prirodi, kod kuće ili na bilo kom mestu na kome osećamo mir i spokoj. Ako nam je u početku teško, treba da svedemo vežbe na svega par minuta i da ih izvodimo u vreme kada smo odmorni, na primer u periodu nakon buđenja.

DISANJE (slika 1) Jedan od najboljih načina da ovladamo koncentracijom je fokus na disanje. Zauzmemo udoban položaj i zažmurimo. Možemo da postavimo dlanove na stomak kako bismo postali svesniji pokreta pri udahu i izdahu. Počnemo da dišemo duboko, usmeravajući svu svoju pažnju na udah i izdah. U početku će to možda ići teško jer postoji mogućnost da će um da  se “bori” i stalno beži od naše namere da pažnju držimo samo na disanju bez ikakvih drugih misli. Ukoliko se to desi, potrebno je da misli stalno vraćamo na udahe i izdahe. Svaka misao koja nam naiđe i odvlači nas od fokusa na disanje treba da propustimo i da se vratimo na udah i izdah.  Ova vežba će nam pomoći da koncentraciju usmerimo samo na jedan proces. Vremenom ćemo osetiti da svaki put možemo lakše da se fokusiramo i da vreme koncentracije na disanje traje sve duže.
FOKUS NA ODREĐENU TAČKU (slika 2) Tek kada smo sposobni da ovladamo fokusom na disanje i kada je um miran i opušten, možemo da pređemo na sledeću vežbu. Sednemo udobno i pogled usmerimo na određeni objekat postavljen u visini očiju. To može da bude tačka, cvet, plamen sveće, ili bilo koji objekat u prirodi. Pažnju usmerimo na izabrani predmet posmatranja.  Ne trepćući gledamo u tačku koliko god dugo možemo. Bilo koja misao koja nam se pojavi treba da bude propuštena i da pažnju vratimo na predmet posmatranja. Kada nam se oči zamore, zatvorimo ih prenoseći predmet posmatranja na mentalno platno, kao da ga i dalje vidimo, iako smo zatvorili oči. Zadržavamo pažnju na tački koliko god je moguće. Nema nikakvih pokreta, nikakvih fizičkih radnji. Um je fokusiran samo na tačku i ništa drugo u tom trenutku ne postoji. Ukoliko se desi, a dešavaće se u početku, da misli odlutaju, i tačku izgubimo sa mentalnog platna, otvorićemo oči, usmeriti pažnju na tačku i ponovo zatvoriti oči ponavljajući isti proces.  Ponavljamo postupak nekoliko puta. Ukoliko osetimo umor ili bol u očima, prekinućemo vežbu. U početku će vežba trajati kratko, ali što budemo duže i češće sprovodili samu praksu, sve duže će trajati i samo izvođenje vežbe, odnosno zadržavanje fokusa.  Koncentracija, kao i joga, se radi samo u granicama prijatnosti, stoga um ne sme da bude pod grčom.
Uzroci i smetenje za vreme izvođenja vežbi mogu biti sve impresije, kako spoljašnje, tako i unutrašnje. Te impresije mogu biti i prijatne i neprijatne. Zato praktikovanje ove discipline jeste težak posao, jer tek kada krenemo sa pravom vežbom koncentracije, shvatićemo koliko nam naš um to ne dozvoljava. Iz tog razloga smo uporni i radimo svaki dan, dakle ne odustajemo. Čak iako nam se učini da nema napretka i da stojimo u mestu, to je najčešće samo naša impresija. Napredovaćemo iz dana u dan a da toga često nećemo ni biti svesni. Efekte ćemo videti u svakodnevnom životu jer ćemo recimo primetiti da više ne lutamo po radnji neodlučni, da određeni posao za koji nam je trebalo dosta vremena sada obavljamo za mnogo kraće vreme, da nismo rasejani, da manje zaboravljamo i uspešnije obavljamo zaduženja, obaveze, kao i da smo zbog svega toga zadovoljniji sobom.
Posmatrajući pojedine ljude, koji su vrlo uspešni u svom poslu, primetićemo da mogu satima da budu fokusirani na određeni zadatak, precizno donose odluke, a sve čega se dohvate polazi im za rukom. Šta mislite, koliko je za njih važna sposobnost koncentracije u svakodnevnom životu?
Ne preostaje mi ništa drugo nego da se složim sa čuvenim Šivanandom koji je rekao:
“Kada je koncentracija duboka i intenzivna, sva druga čula ne funkcionišu. Ko svakodnevno vežba koncentraciju, imaće ogromnu psihičku snagu i neverovatno jaku snagu volje.“

Milana Delić, instruktor joge , trener projekta ,,Aktivnija Srbija"

 

 

                                                                                            

 

Disanje, Milena Delić
Fokus na određenu tačku, Milana Delić
Fokus na određenu tačku, Milana Delić